4.



MIŠKO

Miško je sjedio za stolom kad je Slikar pokucao. Nije podigao glavu ni kad je gost uhvatio kvaku, ni kad su zaškripala vrata. Nije se pomaknuo ni kad je ovaj sjeo do njega. Sjedili su tako u tišini još koju minutu, a onda je Miško pred Slikara gurnuo papir. Ono jedno Slikarovo zdravo oko grozničavo je pratilo tekst na papiru, no prije nego je stigao reagirati, Miško je skočio na noge. Za čovjeka koji je primio tako lošu vijest, sasvim je solidno izgledao, i Slikar je pomislio da je poludio.

Ispružio je svoj kvrgavi prst i prijeteći njime pomicao gore, dolje. Za ovo niko da sazna. Slikar je slegnuo ramenima: Nije na meni da pričam... Miško se nasmije. Ali je na tebi da pomogneš. Ako se išta moglo iščitati iz njegovog zdravog oka, onda je to bilo iznenađenje. Pa nisam ja doktor, buntovno je rekao, osjećajući da se upleo u nešto u što se nije želio uplesti. Je pa kakve to ima veze? nastavio je Miško bez smisla i reda. Sad si tu. Slikar kimne glavom. Nema bježanja. Kamo uostalom? 

Na vratima se začulo kucanje i Josip je promolio glavu u kuću. Miško je mahnuo da priđe. Slikar je protegnuo noge pod stolom. Ovo ne ide na dobro. Ja mislim da ti ne trebamo oba dva, kaj god da... započeo je, ustajući. Trebate, presjekao je Miško. Josip je gledao čas u Slikara, čas u Miška. Kaj se tu događa? Miško se nasmijao. Imam plan. Dobar plan. Slikar je vrtio glavom. Josip je zbunjeno stajao. A Miško je pričao s toliko strasti, da su onaj papir mogli i baciti.

Popili su još svaki po rakiju, pa se razišli kako bi se opet našli na prašnoj cesti van sela, Jer kakve su ceste van sela nego prašne, razmišljao je Slikar. Potrpali su se u Josipov stari auto i krenuli. Josip po običaju suzdržan, Slikar kako mu već priliči karakteru nervozan, a Miško uzbuđen. Ipak je ovo bio njegov plan. 

Primjedbe

Popularni postovi